Da li je proteinska dijeta štetna?

U poslednje vreme često slušam polemike o dijetama. Mnogi bi da smanje koji kilogram koji su dodali tokom praznika. Ovo će biti kratak post gde ću vam kroz par ključnih informacija skrenuti pažnju na neke činjenice koje bi trebalo da znate o proteinskoj dijeti.

Koja je uloga proteina, ugljenih hidrata i masti u organizmu

Da biste razumeli štetne posledice proteinske dijete, morate najpre razumeti par osnovnih principa funkcionisanja organizma. Proteini se sastoje od aminokiselina. Imaju ulogu u rastu i razvoju tkiva. Aminokiseline ulaze u sastav hormona, enzima, ćelija imuniteta, transportnih molekula. Dakle, njihova glavna uloga u organizmu je gradivna i učestvovanje u metaboličkim i fiziološkim procesima. 

Ugljeni hidrati obezbeđuju telu energiju. Ugljeni hidrati se razlažu do glukoze koja predstavlja energetsku hranu ćelijama u organizmu. Kada je viška ugljenih hidrata koje organizam ne može da potroši kroz energetske procese, oni se transformišu i deponuju u masti. S druge strane, kada postoji nedostatak ugljenih hidrata, odnosno glukoze u organizmu, naše telo sintetiše ugljene hidrate iz masti i proteina. Glavna uloga ugljenih hidrata je energetska- predstavljaju naše gorivo.

Masti u organizmu imaju takođe energetsku, ali i gradivnu ulogu. Pored ugljenih hidrata i proteina predstavljaju esencijalne makromolekule u ishrani.

Koliko proteina je potrebno unositi

Proteini su esencijalne hranljive materije, ali njihov unos ne mora biti prekomeran da bi telo bilo podmireno u potrebi za proteinima i obavljanje funkcija koje proteini imaju u organizmu. Dakle, unos proteina bi trebalo biti od 0.8 g do 2 g (za fizički vrlo aktivne osobe) po kg telesne mase. Odnosno, zastupljenost proteina u ishrani trebalo bi da obuhvata 20-30% ukupnog kalorijskog unosa. 

Zašto proteinska dijeta može biti opasna

Proteinska dijeta zasniva se na povišenom unosu proteina koji prevazilazi dnevne potrebe organizma za proteinima. Proteini se u organizmu u vrlo maloj količini mogu skladištiti u vidu aminokiselina u ćelijama. Pri prekomernom unosu proteina, kapacitet za njihovo skladištenje vrlo brzo biva popunjen i onda se oni pretvaraju u ugljene hidrate ili masti. Prilikom ove transformacije proteina dolazi do stvaranja azotnih jedinjenja koja su toksična za organizam. Ovi azotni ostaci se uklanjaju u jetri u bubrezima, što zahteva pojačani rad ovih organa. Ovo je posebno nepovoljno kod osoba koje imaju oštećenje jetre ili bubrega, ali i kod zdravih osoba kod kojih se jetra i bubrezi izlažu prekomernom stresu i iscrpljuju.

Višak proteina uzrokuje povećanje kiselosti organizma.  Naše telo teži smanjenju prekomerne kiselosti i kako bi je neutralisao, organizam oslobađa kalcijum i druge mineralne materije iz kostiju. Ovaj proces je posebno nepovoljan kod osoba sa osteoporozom.

Proteinksa dijeta nije isto što i LCHF način ishrane!

U poslednje vreme se sve više interesujem za LCHF način ishrane (Low Carbon High Fat). Iako se ovaj način ishrane bazira na smanjenom unosu ugljenih hidrata, na račun povećanog unosa masti, ne znači da podrazumeva prekomerni unos proteina. Dakle LCHF nije isto što i proteinska dijeta.

I dalje istražujem i formiram svoje mišljenje o LCHF ishrani, ali po svemu sudeći velike su šanse da ovo bude način ishrane koji ću usvojiti. Kada sakupim sve relevantne podatke i steknem sopstveno iskustvo, sigurna sam da će biti serije postova na ovu temu. Poenta ovog posta je druga.

Da rezimiramo! Koje poruke bi trebalo izvući

  • Želela sam da vam u kratkim i jasnim crtama objasnim ključne uloge proteina i ugljenih hidrata i isprepletanost njihovog metabolizma;
  • Želim da razumete da bi sa dijetama trebalo biti vrlo obazriv! Na izgled vrlo bezazlena proteinska dijeta koja ne zahteva preteranu restrikciju u količini hrane za posledicu može imati štetne efekte na zdravlje;
  • Želim da vas inspirišem da kritički sagledavate svaku dijetu o kojoj pročitate na internetu. Bez razumevanja suštine i slepim praćenjem svega što pročitate na internetu rizikujete da imate dugoročne posledice. Zapamtite- hronične bolesti nastaju lagano. Štetni efekti loše ishrane se akumuliraju svakodnevno i dan za danom nas vode u bolest. Zato o pravilnoj ishrani razmišljajte uvek, i kada ste zdravi, i dok ste još uvek mladi! Uspostavite zdrave navike!

     

    da li je proteinska dijeta štetna

        Zdravi obroci itekako mogu predstavljati rapsodiju ukusa i boja

 

Još jednom, obazrivo sa dijetama!  A ja vam pripremam postove o principima balansirane ishrane, grupama namirnica, ishrani u određenim bolestima…

Do tada, budite mi zdravi, lepi i nasmejani!

Milena

 

 

Zapratite, lajkujte, podelite 🙂

Post Author: MilenaPetrovic

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *